У историјскoj секцији у радној јединици Алекса Дејовић, млади умови су се сјединили како би истражили недавну прошлост. Док су странице књига окретане и приче из прошлих векова оживљаване, тема која је ове недеље била на дневном реду била је Битка на Кошарама. Битка се одвијала у периоду између 9. априла и 10. јуна 1999. године, за време бомбародовања СР Југославије од НАТО пакта. Тада су неки од најмлађих припадника Војске Југославије јуначки бранили земљу од напада припадника терористичке ОВК. Погинуло их је 108.
Ученици су пажљиво расправљали о догађајима који су обележили те тешке тренутке у националној историји. Али оно што је привукло посебну пажњу није била само војна тактика или политички контекст, већ дубоко укорењен осећај за домовину који је инспирисао младе људе да се супротставе изазовима.
Док су страствено износили своје ставове, није било сумње да су се ти млади људи, док су истраживали прошлост, заправо питали шта је то што је мотивисало војнике да се боре. Нису то били само редови на карти или наредбе које су их водиле. Била је то љубав према земљи и њеним људима, непоколебљива вера у идеале слободе и правде, што је била срж њихове храбрости.
Кроз своје дискусије, ученици су открили да је борба за земљу више од само физичког сукоба. То је била борба за идентитет, за наслеђе и за будућност. У срцима младих људи у Дејовићу, оживљавао се дух оданости према отаџбини, не само као апстрактна идеја, већ као нешто што је дубоко укорењено у њиховом свакодневном животу.
Њихове дискусије нису биле обавијене ратоборним тоновима или ратничким сентиментима. Напротив, биле су испуњене саосећањем према људима који су се нашли у тешким временима, са дивљењем према храбрости која је произашла из неизвесности, и са надом да ће се такве трагедије никада више не поновити.
Ученици су схватили да је суштина патриотизма у љубави према својој земљи, у поштовању према њеним вредностима и у жељи да се гради боља будућност за све њене грађане, сви су постали свесни да је одбрана домовине нешто што лежи у срцима сваког појединца, невезано за доб или околности.
На крају дискусије, док су се књиге затварале и светла гасила, млади историчари у Дому Алекса Дејовић су схватили да се вера у земљу не мери само војним подвизима, већ и свакодневним делима љубави, поштовања и преданости. И док су се разишли, носили су са собом не само знање о прошлости, већ и дубоко поштовање према духу који је њеним јунацима давао снагу да се боре за оно што воле.