Кроз заједничке активности неколико секција наше РЈ обележили смо Дан примирја у Првом светском рату и одали почаст страдалoj српскoj војсци и народу.
На историјској секцији ученици су се подсетили догађаја у специјалном вагону у Компијену, у Француској, 11.11. у 11 часова те давне 1918. године, када су силе Антанте (Русија, Француска и Велика Британија) потписале примирје са Немачком које је било на снази све до коначног мировног споразума. Разговором о Великом рату желели смо да одамо почаст највећем страдању наших предака. Наиме, велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила – процењује се да је изгубила трећину укупног становништва од који око 60% мушке популације. Израдом паноа на коме централно место заузима Наталијина рамонда ученици су направили мали подсетник на Дан примирја.
Новинарска секција се бавила истраживањем података о вези између Дана примирја и симболици амблема овог празника, Наталијине рамонде, познате и као цвет феникс. Ова ендемска биљка расте на простору Србије, Македоније и Грчке. Наталијина рамонда је посебна по томе што, када се и потпуно осуши, може да васкрсне када услови на станишту постану бољи. То је и симболика са српским народом и војском која је током Великог рата претрпела огромне губитке али је успела да се уздигне и настави пут.
Ученици су на креативно-едукативној секцији направили амблеме овог празника. Мотив је Наталијина рамонда – љубичасти цвет са пет латица, биљка нежне спољашности а велике снаге и издржљивости која расте на простору јужне Србије. Амблем чини и зелено-црна трака која се налази изнад цвета и асоцира на ленту Албанске споменице и велико страдање српског народа у Првом светском рату. Препорука је да се значка носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам празник.
Наша ученица Анђела Мичик извела је неколико композиција на клавиру за ученике и тако додала свечану ноту обележавању овог празника.
„Тамо далеко, далеко од мора, тамо је село моје, тамо је љубав моја.“
Слободанка Марић, васпитач
РЈ „Алекса Дејовић“