Народна библиотека Србије је основана 1832. године. Од тада је више пута мењала локацију услед ратних и других околности, а 26.10.1966. постављен је камен темељац данашњег здања. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић, а радови су трајали шест година.
Библиотека је место где се слави култура и књига, дели судбину народа и представља један од симбола Срба. Успела је да преживи два светска рата. 1941. њено здање на Косанчићевом венцу у немачком бомбардовању је спаљено до темеља када је уништен велики део фонда, вредних рукописа и повеља од 12-17 века, збирка турских докумената о Србији, старе штампане књиге, преписка значајних личности. Неповратно су изгубљена драгоцена сведочанства наше прошлости.
Библиотека има неколико читаоница, а само централна читаоница има 281 место. Ту је и електронска читаоница, читаоница посебних фондова, научна читаоница, читаоница за слепе.
Осим књига, библиотека има и велики фонд другог штампаног материјала: картографски фонд, збирку музикалија, аудио и аудио-визуелне грађе, фотодокумената, графичку збирку, збирку плаката, фотографија, цртежа, а ту су и два спомен легата – Милоша Црњанског и Милана Ракића са приватним стварима и књигама ових књижевника.
Збирка старе књиге једна је од најстаријих и најважнијих у Народној библиотеци. Ту се чувају старе књиге, стране и српске штампане књиге, периодика, годишњаци, алманаси, календари. Ту је и религиозна, пре свега хришћанска литература, први буквари, читанке, уџбеници, те први српски устави и закони, али и збирка минијатурне књиге.
Наши ученици су имали јединствену прилику да држе у рукама књигу из 16 века која је у библиотеку послата из манастира Дечани ради рестаурације. Конзерваторска лабораторија је највећа и најопремљенија лабораторија за конзервацију папира и пергамената у региону. У овој лабораторије се чувају од пропадања сви писани споменици културе. Конзервација подразумева све физичко-хемијске процесе који продужавају век папира. Овим процесом се обнавља изворни изглед. Конзерватори су нам показали како се овај процес одвија на примеру књиге из Дечана. Ученици су могли да виде како се оштећене књиге третирају, перу, стерилишу, суше, пресују, како се поправљају оштећене странице и како се реконструише повез.
Наши водичи су нам својом стручном и занимљивом причом дочарали улогу и значај овог здања, а читаонице пуне младих људи (не треба занемарити ни кафетерију) пробудиле у нашим ученицима жељу да им се ускоро придруже.
Александрија Караичић, проф. франц. јез.
РЈ „Змај“
