„Змај” потврдио доминацију
Балон Корн полако постаје традиционални домаћин турнира у организацији Ученичког центра. С обзиром на позитивна искуства и овога пута, поводом Дана Ученичког центра, ђаци су своје фудбалске вештине применили на истом месту, а највештији и најуспешнији били су ученици радне јединице „Змај”.
Све радне јединице имале су своје представнике на турниру у конкуренцији дечака, док је код девојчица организован један меч између екипа сачињених из више радних јединица.
„Змај” је потврдио доминацију из прошле школске године, док је екипа из РЈ „Стеван Чоловић” била најпријатније изненађење.
Да је турнир обиловао неизвесношћу показују чињенице да су исходи чак два меча били познати тек после извођења пенала. У првом сусрету, за пласман у полуфинале Бели из Хумске савладали су „Карађорђе” са 6:2.
И на том мечу било је евидентно да је „Стеван Чоловић” окупио генерацију врло занимљивих играча, веома вештих на малом фудбалу. Сличне грађе, ниског тежишта и жељене брзине дечаци из стартне поставе били су доминантни против вршњака из „Карађорђа”.
Због специфичности одржавања турнира, готово ниједна радна јединица није успела да састави најјачу екипу, али без обзира на то, неизвесности и квалитета није недостајало.
У првом мечу за пласман у финале виђена је велика драма у дуелу „Алексе Дејовића” и „Петра Драпшина”. Екипа из Хајдук Станкове улице брзо је повела са 2:0, имала је иницијативу и идејнију игру у уводном делу првог полувремена, међутим само два превида и дозирано опуштање били су довољни да Милионери са Дорћола изједначе на 2:2 и унесу одређену пометњу у противничке редове. У наставку је однос снага био сличан. Екипа са Звездаре стварала је изгледније прилике и заслужено повела са 3:2. Ипак, како је време пролазило „Драпшинци” су повећавали притисак и када се чинило да ће „Дејовић” одолети, на неких двадесетак секунди пре краја меча, Дорћолци су из једне контре и направљеног кикса противничке екипе изборили реми. Уследило је извођење пенала. Одлука Дорћолаца да промене голмана и шансу пруже заправо играчу да брани пенале испоставила се одличном. Од три покушаја, одбранио је два и тако своју екипу увео у финале.
Меч између „Змаја” и „Стевана Чоловића” можда је према квалитету био и финале пре финала. У обема екипама обиловало је квалитета. Неколицина играча заиста је демонстрирала све оно што мали фудбал може да понуди. У великој жељи, понесени и страшћу према игри, долазило је и до нешто жустријих дуела који нису излазили из спортских оквира.
„Чоловић” се заиста показао као тим достојан највишег пласмана и равноправни такмац фаворизованим Земунцима. Периодично је имао иницијативу, стварао шансе, а због несмотрености голмана, још у првом полувремену гол екипе из “Змаја” до краја утакмице морао је да чува играч.
На обе стране било је сијасет лепих акција и голова, а то што је меч завршен нерешеним исходом (2:2) највише је обрадовало неутралне протагонисте турнира на трибинама.
Иако је после прве серије пенала „Чоловић” био у предности, у наставку је већу сигурност на голу показао чувар мреже “Змаја”. Са коначних 3:2 у пенал серији, Земунци су добили нову прилику да освоје интерни турнир.
Упркос великој жељи Милионера са Дорћола и приказаном ентузијазму, у финалу је квалитативна разлика на страни „Змаја” била очигледна. Успевао је „Драпшин” да у појединим моментима буде равноправан, чак и да резултатски дуел чини неизвесним, али у крајњем салду Илија Павловић, Лазар Војиновић и саиграчи заслужено су славили са 5:2.
Као увертира финалу, одигран је меч за треће место у којем су Бели зи Хумске било бољи од „Алексе Дејовића” са 2:1.
И код девојчица, победник после пенала
„Змај” је на турнир довео комплетну екипу девојчица, док је „Карађорђе” био појачан голманом из „Алексе Дејовића”. Иако је у теорији „Змај” требало да буде у значајној предности, с обзиром на то да је имао две девојчице које тренирају фудбал, даме са Звездаре пружиле су изванредан отпор. Не само што нису устукнуле пред квалитетнијим ривалом, већ су у првом полувремену имале предност од 2:0. У наставку је до изражаја дошао већи индивидуални квалитет девојчица из Земуна, али је победник решен после извођења пенала. У серији од три покушаја, одлучујући је одбранила Сремчевићева, а на њен подвиг био је најпоноснији рођени брат Вељко који је на турниру чувао гол „Алексе Дејовића”.
Н. Марковић
