Поздрав првацима

Драги наши прваци, желимо вам добродошлицу!

Прошлa је прва недеља у новом, великом граду, у новој школи, у новом колективном смештају – дому, замени за ваше домове. Надамо се добро и желимо да тако и буде, јер ми смо ту за вас и због вас, а дом је ваша друга кућа.

“Што ми је ово требало, шта ћу сада са свим овим правилима, правима и обавезама, колико нових људи, питаћу старе домце да ми нешто кажу, соба је мала, е, па ови су из мог краја, а превоз, како то, каква гужва, сви једемо заједно, какав је мој васпитач, идем напоље да упознам остале… “

Хајде, идемо полако. Дајте себи времена.

Сваке године се циклус понавља: у јуну пратимо матуранте и желимо им срећу у даљем животу, а у септембру стижете ви, млађи, испуњени очекивањима, неизвесношћу, ви који излазите из зоне комфора или са жељом да се што пре осамосталите. Сада смо ту уз вас и за вас, драги наши прваци, да будемо део ваших живота на путу сазревања и одрастања.

Овде можете добити топлу реч, разумевање, подршку, али и опомену ако је потребно. Пред вама је свакако велики животни изазов, пун успона и падова. Треба да стекнете нова знања и вештине која ће вам бити од користи касније, завршите школу, заиграте у клубу, забавите се, дружите, заљубите, али оно што је најважније јесте – да будете добри људи. Да будете љубазни и пуни разумевања како за себе тако и за друге. Да верујете, волите и надате се. Да победите страх. Да савладате препреке. Да тешкоће посматрате као изазове од којих ћете постати јачи. Из којих ћете нешто научити. Идемо полако, корак по корак, дан по дан. Биће добро. Фокус је на себи, на свом напредовању, а не на мишљењу оних који, из личних разлога, нарушавају слику о вама. У овом периоду одрастања веома је важно  и разумевање и прихватање различитости особа које нас окружују. Крените самоуверено и са осмехом у нови почетак.

И како је рекао наш песник Бранко Миљковић: “Тамо где је било срце стајаће сунце и неће бити у људском говору таквих речи којих ће се песма одрећи”, а Цане Партибрејкерс у свом стилу: ”Тамо где је срце тамо сија сунце, тамо где је страх тамо живи мрак. Бити исти, посебан, слободан, бити само свој.”

Будите самоуверени и отворени за друге, спремни за сарадњу. Не заборавите, овде нисте сами, имате пријатеље, вршњаке, васпитаче и све запослене наше установе.

Срећно!

Ученички центар Београд