„Зашто љубав мора да буде црвена или црна???“ Ово је једна од реченица које остају као ехо након што су изговорене у представи „Прича са западне стране“, аматерског позоришта Арт Лигнум. Можда и реченица попут оне када припадник једне од супарничких навијачких група понавља да си слаб и нико и ништа када си сам, ако ниси део екипе, и то навијачке. Можда још једна, када Марија, иако најмлађа, у очају, на крају запита све присутне до када ће мржњом бити вођени и учити друге истој, уместо да је срце чисто и испуњено љубављу.
Овог пута ученици нашег дома могли су да гледају представу насталу адаптацијом истоименог филма из шездесетих година, само што је радња представе смештена у данашње време. Две навијачке групе, „Делије“ и „Гробари“, сукобљавају се и боре за превласт на улицама београдскоог кварта Дорћол. Сукоби и организоване туче не губе на актуелности. Нажалост, свесни смо какве последице могу настати када се острашћени навијачи супарничких клубова сусретну у жељи да доминацију искажу насиљем. Када додамо томе и дејство алкохола и утицај конзумирања дроге, јасно је колико је тешка ситуација у којој се налазе локални инспектори. Додајмо томе и модерног Ромеа и Јулију, одмах можемо наслутити да је трагедија на помолу.
Млади глумци су стално у покрету, енергија врца на све стране. Тема је блиска младима, тако да се вршњаци поистовећују са присутним ликовима, проблемима, ситуацијама и публика реагује коментарима, аплаузима и уздасима одобравања или негодовања. Сцене прати музика, како ова у тренду, када је све обележено аутотјуном и у чији квалитет ми сумњамо, тако и она која је провереног квалитета. Љубав Марије и Тонија, иако са трагичним крајем, оплемењује и враћа веру у чисто срце и праве емоције. Они су платили велику цену. Надамо се да ће генерације извући поуку.