Студио Центар уз добру глуму својих чланова, тежи томе да нас приближи хуманости, пробуди емпатију, разумевање и ангажује у размишљању о неким важним, често тешким животним темама. Овом представом приказали су нам све тешкоће које особе са тешкоћама у развоју могу доживети током одрастања, заједно са њиховим родитељима који понекад и поред све воље не успевају да испоље стрпљење и такт са својим посебним дететом. И друштво вршњака уме да буде окрутно у својим шалама према свакоме ко се разликује, а посебно по способностима, потпуно занемарујући личну искреност, доброту, поверење и наклоност које им особа пружа.
Главни лик ове приче бескрајно жели да буде паметнији, што постиже захваљујући иновативној хируршкој интервенцији. Али, интелигенција му даје могућност да, за кратак период времена, овлада највишим људским знањем и постигнућем, да схвати своје и туђе поступке..али не успева да му врати љубав родитеља, оданост пријатеља, лакоћу живота.
Зато се питамо:
Да ли је интелигенција заиста важнија од осећања? Ако ставимо већи нагласак на прво у односу на друго, губимо људскост, пријатељство, љубав, поверење.. основе међуљудских односа. Човек је и мотивација и воља, жеља, осећање и саосећање. Без емпатије нема правих, искрених и дубоких међуљудских односа.
Сетимо се тога када сретнемо некога коме је потребна помоћ, мало више стрпљења и разумевања. Наш мали гест љубазности, један осмех – нама ће обојити дан, а некоме можда и живот.
Данијела Илић
стручни сарадник – педагог
