Последње фебруарско вече провели смо у партеру Народног позоришта у Београду, гледајући и слушајући причу о нашем првом архиепископу. Позоришни комад који смо гледали звао се „У име оца и сина: прича о Светом Сави“ и радња веродостојно представља животни пут овог светитеља од његовог замонашења, па све до смрти. Представа је врло динамична и употпуњена сценским и музичким ефектима. Глумци су одлично изнели своје улоге, а костими су створили праву средњевековну атмосферу. Радња је инспирисана делом Милована Витезовића. Био је ово један леп начин да се у очаравајућем амбијенту позоришта присетимо српске средњевековне историје, и тако смо у једном свечаном и узвишеном тону испратили последњи дан фебруара.
Милан Томић, РЈ „Карађорђе“
„Код представе нам се свидело то што смо имале утисак као да гледамо филм, веома добри и сценарио и глума. Највише су се истакли глумац (Горан Шушљик), који је представио лик Светог Саве и глумац Дарко Томовић, који је играо више улога.“
Јелена Огњеновић, Емилија Васић, Анђела Лазаревић, РЈ „Карађорђе“
„Најснажнији утисак на мене је оставила глумачка екипа која је на врло занимљив начин пробудила емоције у мени.“
Софија Нешић, РЈ „Карађорђе“
„Представа „У име оца и сина“ нам на реалан и неприкосновен начин дочарава лик, дело као и размишљања Растка, његове породице и друштва у то време.“
Ива Недељковић, РЈ „Карађорђе“
