Разговарали смо са девојком која тренира фудбал, тачније, која је задужена да се мрежа гола Црвене звезде што мање тресе. Преносимо причу са Невеном Еремић, ученицом четвртог разреда Техничке школе ГСП.
- Невена, када си почела да тренираш фудбал и какве су биле реакције вршњака?
Фудбал сам почела да тренирам са 5 година, у Зрењанину, у Школи фудбала „Петлић“, са дечацима мог узраста. Више пута се дешавало да ми буду упућени ружни коментари и увреде од стране мојих вршњака, али се никад нисам претерано обазирала на то. Родитељи су ме од самог почетка подржавали у фудбалу и сматрали да треба да се бавим спортом који волим.
- Шта те је привукло на почетку, а шта те привлачи сада фудбалу?
Фудбал сам почела да тренирам јер ми је било занимљиво кад сам играла са другарима испред зграде, а сада много више пратим овај спорт и привлачи ме лепота игре, када сам на терену, када цео тим игра као један…
- Реци нам нешто више о клубу у ком тренираш.
Играм у Звезди већ 2 године, у први тим сам прешла октобра прошле године, и веома сам задовољна међусобним односом играчица и тренера и свих људи у клубу. Међу нама играчицама влада веома добра атмосфера и осећа се тимски дух на терену.
- Да ли имаш идола из света фудбала?
Мој идол је Јована Петровић.
- Позиција на којој играш за нас је необична и баш тешка – голман.
У почетку сам била играч и све до своје дванаесте године сам играла (углавном у одбрани), али је тада дошло до промене и постала сам голман. Одговара ми ова позиција и мислим да је савршена за мене.
- Сматраш ли да си другачија од осталих јер фудбал важи за мушки спорт?
Када сам почела да тренирам фудбал заиста јесте била права реткост јер није било много заинтересованих девојака, али у последњих неколико година се то доста променило и женски фудбал је много напредовао код нас.
- Опиши нам један свој спортски дан.
Мени је генерално сваки дан спортски јер током сезоне имамо доста тренинга, утакмица и мало слободних дана. Већи део дана посвећујем тренингу и на сваки сам максимално фокусирана. То изискује много времена, енергије, концентрације али то је оно што волим па, иако је понекад тешко, уживам у томе што радим.
- Колико често имаш тренинге, да ли успеваш да ускладиш све обавезе које имаш?
Тренинге имам углавном 5 пута недељно, а када је припремни период и више, некад ме исцрпи – школа, тренинг и поред тога још неке обавезе, ако све морам да урадим за један дан, али није много тешко јер у школи имају разумевања, а ту су увек моје саиграчице, другарице, тренер, породица, ако ми треба нека помоћ. Подршка је много важна.
- Које особине треба да поседује добар фудбалер?
Добар фудбалер треба да буде одлучан, мало „намазан“ и безобразан, интелигентан и да игра за екипу.
- Даљи планови и жеље везане за овај спорт?
Жеља ми је да играм за А репрезентацију Србије и да одем негде у иностранство.
- Шта би поручила младим девојкама које се због мишљења других не баве спортом који воле?
Да се не обазиру на коментаре других људи и да гледају себе и раде оно што воле.
- А сад мало о дому: твоји утисци о животу у Дејовићу и васпитачима?
Услови за живот нису идеални, али је дружење одлично. Већина васпитача је ок.
- Шта мисле васпитачи и остали ђаци о томе што тренираш фудбал?
Васпитачи ме подржавају, као и моји другари јер је фудбал нешто што ме испуњава и чини срећном.
- И за крај нам реци да ли ћеш бранити за нашу домску екипу?
Надам се да ћу успети да уклопим са тренинзима и осталим обавезама.
Хвала, Невена, и срећно!