Почетак домских сусрета
Овај извештај почињемо речима да – завршетак неког догађаја не значи нужно и крај приче о њему – па ћемо тако и ми, као домаћини једне велике домске манифестације, каква је Домијада, још неко време препричавати моменте који су је обележили и сабирати лепе утиске којих, свакако, имамо сви заједно напретек.
Ради подсећања на ове наше домске сусрете, из угла домаћина, дајемо ретроспективу целе манифестације, одржане у периоду од 13. до 15. маја у Београду, у организацији Ученичког центра Београд за област културног стваралаштва.
Можемо је почети једном реченицом налик оним ђачким, из вежбанке – Освануо је леп и сунчан дан, петак тринаести… Не, није био баксузан. Напротив, трудили смо се да не будемо сујеверни јер су нам тог дана у госте пристизали пуни аутобуси ученика и васпитача из целе Србије и тај дан је требало да буде велики дан у домском календару. Зато ова наша прича не почиње као прича о петку тринаестом, већ о петку као почетку сусрета, које смо сви с нестрпљењем очекивали.
Већ од раних јутарњих сати у „Карађорђу“ и „Петру Драпшину“, домовима предвиђеним за смештај гостију, све је било спремно за долазак региона. Пролазило се кроз спискове, сатнице, не би ли се нашао неки непокривени део, делић времена где још нешто треба додати, организовати. Као и у сваком великом догађају, тимски рад и јасна подела задужења су кључни за добру организацију, па је овде можда право место да се најпре захвалимо свим колегама који су учествовали у реализацији овог програма.
Тог јутра смо дочекали и сместили преко 300 ученика и васпитача и тиме покренули све испланиране активности. За први дан су планиране техничке пробе за музичко-сценске програме, које су домови припремили, али и одржавање литерарног такмичења.
Од 16 часова је у читаоници „Карађорђа“ отпочело такмичење у категорији РЕЧ – писање литерарног рада на задату тему.
Петнаест ученика и њихових васпитача пратилаца је спремно дочекало стручни жири, у чијем су се саставу нашли – Амира Петровић, уважена професорка српског језика и књижевности, Слађана Ивић, књижевни критичар, и Милутин Ђуричковић, писац за децу и антологичар. Након кратког представљања жирија и уводних напомена о правилима такмичења, извучене су и теме о којима ће се писати па је тиме такмичење отпочело.
По завршетку писања и прегледања радова, жири је издвојио три рада, која су по свом целокупном дојму одговорила на све критеријуме очекиване за овај тип стваралаштва.
На првом месту је био рад на тему „Да је човечанство одувек било разумно, људска историја би била другачија“ Наталије Василић, ученице Пољопривредне школе са домом ученика Ваљево. На тему „Слобода човека није у томе да чини све оно што жели, него у томе да не мора чинити оно што не мора“ су написана и два састава која су заузела друго и треће место – рад Петра Рачића из РЈ „Петар Драпшин“, Ученички центар Београд, и рад ученице Александре Миличић, из Дома ученика средњих школа Крагујевац.
Након проглашења победника, чланови жирија су истакли квалитете радова, дали смернице и охрабрење за даље писање, и том приликом су, за сам крај, награђени радови прочитани пред присутном публиком.
У наставку вечери ученици су добили прилику да се међусобно упознају и друже, а васпитачи су могли да размене радна искуства са својим колегама из других домова. Упознавање и дружење са људима који деле исти животни и радни сценарио су и за ученике и васпитаче у домовима важан моменат на оваквим окупљањима. Сусрет и жива реч су драгоцена успомена која ће, надамо се, остати у памћењу свим учесницима ове манифестације.
Сузана Николић, васпитач у „Карађорђу“