Кићење јелки је једна од најпознатијих традиција која се везује за Нову годину и Божић и симболизује нови почетак.
Зимзелена стабла се везују и за хришћанску традицију. Према легенди, испред пећине у којој је рођен Исус, била су три зимзелена стабла – кедар, бор и јела. Сва три стабла су се затресла непосредно пре Исусовог рођења и тиме поздравила његов долазак на свет. Како је кедар новорођенчету даровао миришљаве иглице, бор шишарке, једино јела није имала дар па је заплакала. Када је то видео анђео смиловао се и поклонио јој Витлејемску звезду са неба коју је она даровала новорођеном Исусу. Овде лежи порекло звезде на врху јелке.
Кићење јелке је путовало светом и разликовало се од украшавања јабукама, колачима, урмама, орасима, сувим шљивама, бомбонама, звездама од сламе… Легенда каже да један немачки дувач стакла није имао новца за јестиве украсе за своју децу па је због тога одлучио да направи стаклене украсе који су временом освојили свет.
Обичај кићења јелке у почетку је карактерисао само високу класу друштва, али се врло брзо проширио и на обичан народ.
Васпитачи:
Нада Кековић
Јелена Драгићевић
