У петак, 22. септембра, имали смо прилику да уз лагану шетњу и пријатан разговор истражимо неке од познатих музеја у граду, отвореним за посетиоце у оквиру манифестације Дани европске баштине. Током обиласка упознали смо се са животима истакнутих личности наше земље и сазнали понешто ново о њиховом раду.
У 10 часова запутили смо се ка центру града, успут пролазећи поред значајних споменика и установа, до куће и музеја Иве Андрића. Његов стан, претворен у меморијални музеј, налази се у једној стамбеној згради на Андрићевом венцу и оживљава утисак о минулим временима. Уз топлу добордошлицу чувара, имали смо прилику да видимо лична документа нашег нобеловца, његове награде и дипломе, укључујући и чувену медаљу коју је освојио давне 1961. у Стокхолму. Такође, корачали смо његовим дневним боравком и завирили у његову задивљујуће велику приватну библиотеку, наслутили чиме је све то хранио свој надарени ум. На старом транзистору послушали смо његов говор на француском језику приликом добијања Нобелове награде за књижевност. Жива реч писца је одјекнула међу нама.
Своју шетњу смо наставили у намери да посетимо музеј Паје Јовановића који се налази у близини. Меморијални музеј овог истакнутог српског сликара налази се у једној старинској згради сакривеној од буке и метежа града. Унутар његовог стана, данас музеја, сачекао нас је кустос који нас је увео у причу о животу и делу нашег истакнутог сликара – Паје Јовановића. Имали смо прилику да се дивимо ентеријеру стана, украшеном у необарокном и ренесансом стилу, и чујемо какве се то приче крију иза његових најпознатијих слика. Унутрашњост стана је уникатна и задивљујућа и додатно доприноси и истиче величину и лепоту његових слика. Интересантна је чињеница да он у том стану никада није боравио већ да су касније његове ствари, и један читав зид са орнаментним елементима, пренете из Беча у Србију. Чули смо јако заниљиву причу о „Крунисању цара Душана“, једној од његових најпознатијих слика, и имали прилику да је и сами анализирамо, тражимо познате историјске личности па чак и насликан сликарев лик на њој.
Већ пуни утисака наставили смо ка Конаку књегиње Љубице, једном здању које постојано стоји и чува причу о давним временима и некој другој Србији. Унутар самог конака имали смо прилику да видимо другачију архитектуру и уређење куће које је било карактеристично за 19. век у Србији. Унутар музеја се налази веома богата поставка личних предмета и намештаја оријанталног источњачког стила. Видели смо претечу сауне, лично турско купатило књегиње Љубице, као и њене приватне просторије у којима се чувају лични предмети и портрети.
На горњем спрату овог здања уживали смо у поставци изложбе ентеријера српских градских кућа из 19. века, који прате европску моду тога времена. Веома је упечатљива збирка порцеланских и сребрних сетова за чај и кафу који се пажљиво чувају више од двеста година.
Пуни утисака и нових сазнања, лаганим кораком кроз београдске улице, вратили смо се у дом уморни од ходања знајући да нисмо протраћили јутро.
Милан Томић
РЈ „Карађорђе“
