Топлички устанак избио је 1917. године, прво на територији Косанице, у Куршумлији, у Топлици и Јабланици и Пустoј реци, а затим око планина Јастрбца и Копаоника, а касније се проширио и на друге крајеве Србије.
Топлички устанак чини саставни део ослободилачке борбе српског народа у Првом светском рату против окупатора Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске и представља јединствену оружану побуну у то време у Европи.
Устанак је почео фебруара 1917. године и трајао је око месец дана, не рачунајући касније четовање појединих одреда.
Устанак је обухватио територију Западне и Јужне Мораве, Нишаве, Тимока и Власине.
Народни бунт јавио се као одговор на терор и брутално понашање окупатора, а пре свега Бугара, према српском живљу, као и на покушај регрутације Срба од 19-40 година старости за Бугарску војску.
Међу главним вођама устанка налазили су се војвода Коста Војиновић-Косовац, Коста Миловановић-Пећанац…
Устаничку војску чинило је, углавном српско сељаштво. Устаници су за кратко време успели да ослободе неколико већих места као што су: Куршумлија, Прокупље, Медвеђа, Лебане, Власотинце…
Створена је тако пространа слободна територија са центром у Прокупљу. На тај начин био је угрожен стратегијски интерес окупатора на простору преко кога су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку.
23. фебруара 1917. године у Јабланици и Топлици пуцало се на више места, а 24. фебруара борбе су се водиле на све стране. Јабланички комитетски одред потукао је бугарску јединицу код Бојника. Битке на Бојнику, Ђунису и Ђацима биле су прекретница, јер је после њих дошло до масовног повезивања српских четника и народа.
Војвода Коста Војиновић и народ Топлице извршили су напад на Мачковац код Куршумлије, а затим и саму варош, разбили бугарску окупациону војску, и 26. фебруара ушли у ослобођену Куршумлију. Команду над устаничким снагама преузео је војвода Коста Војиновић, и 28. фебруара 1917. издао наређење да се цео народ диже на устанак.
Устаничка војска од преко 13000 бораца однела је велику победу и створила велику слободну теритирију – „Комитску државицу“. Граница слободне теритирије је на северу допирала до Ђуниса и реке Расине, на западу до обронка Копаоника, реке Ибра, и близу Косовске Митровице и старом српском – турском границом на југу обухватала цело Ветерничко подручије и планину Кукавицу и спустила се испод Лесковца, до Гњилана и Врања, на истоку до Јужне Мораве.
Топлички устанак је био масовни народни устанак у коме су учествовала, поред способних мушкараца и деца.
Топлички устанак је сурово угушен. За општу офанзиву аустро-угарске и бугарске војске, спремљена је била бројна и снажна војска. Здружене окупаторске снаге 7. марта 1917. напале су устанике.
Аустро-угарска војска заузела је Куршумлију, а Бугари су ушли у Прокупље. Лебане је 8. марта пало у Бугарске руке, а неколико дана касније и устанички Бојник. Увече 12. марта, војвода Пећанац издао је наређење о престанку устанка. Бугарски и Аустроугарски окупатори до 25. марта 1917. угушили су Топлички устанак у крви. Окупатор је пљачкао сва српска добра. Смрћу војводе Косте Војиновића и великог броја четовођа и устаника, пасивношћу војводе Пећанца, Радовића и капетана Милинка Влаховића, устанички покрет и његова герила запала је 1918. у велику кризу.
Око 1500 преживелих Топличких устаника прикључило српској и савезничкој војсци и учествовало септембра и октобра 1918. у завршним борбама за коначно ослобођење Српских крајева.
РЈ „Алекса Дејовић“
Ученик: Милан Ковачевић
Васпитач, професор историје: Јелена Шејић