У почетку дрогу узимате ви ради пробе, затим она узима вас без пробе

У жељи да истакнемо свест и ниво знања ученика о ризицима и последицама коришћења психоактивних супстанци, у радној јединици „Стеван Чоловић“ организована је радионица где су ученици имали прилику да одгледају кратке филмове и презентацију, али и да се укључе у дискусију на ову тему.

Циљ je да нагласи значај адекватног информисања за планирање и спровођење активности усмерених на смањење негативног утицаја дрога на здравље и безбедност појединаца и друштва, као и за побољшање међународне сарадње на овом пољу.

У другој половини 20. века дошло је до експанзије злоупотребе дрога, као и до драматичног пораста броја особа које су зависници од различитих дрога. Ова појава је нарочито раширена међу младима, међу средњошколцима.

Тинејџер не види опасност у марихуани или у таблетама, чак ни у хероину, јер његови другови то узимају, а то што је противзаконито даје свему ноту узбуђења и личне храбрости. Нико не размишља о последицама, које су огромне.

Злоупотреба дрога у адолесценцији обично пролази кроз 5 фаза:

Фаза посматрача – радозналост праћена недовољном информисаношћу.

Фаза првог опробавања – прва искуства са дрогом, најчешће у друштву вршњака, без снажне воље да се одупре вршњацима који то конзумирају.

Фаза експериментисања – млада особа учи како да користи  дрогу и открива да помоћу ње може да мења своја расположења-користи их повремено(викенди, журке), обично се користе марихуана и лекови за смирење.

Период започињања редовне употребе тј. злоупотребе – карактерише жудња за дрогом тј. њеним ефектима. Дрогу користи сваког викенда, а понекад и радним данима. Све се више удаљава од породичних, школских и друштвених обавеза и вредности.

Период зависности – млада особа губи контролу над својим животом. Све њене мисли и активности су усредсређене на набавку и коришћење дроге. Када је нема, јавља се апстиненцијална криза, особа делује болесно, уморно. Јавља се снажна потреба за дрогом како би се особа смирила.

Разлози узимање дроге:

– радозналост;

– друзење са наркоманима, често у виду жеље за очувањем пријатељства са вршњацима који узимају дрогу;

– сугестија индуктора (старијег искуснијег наркомана);

– лична несигурност;

– потреба за доказивањем “зрелости“;

– бунтовништво;

– ослобађање од осећања досаде;

– неспремност за суочавање са проблемима у породици или школи;

– други међуљудски односи у ужем или ширем окружењу.

Последице

Прве промене код особа које козумирају психоактивне супстанце јављају се на социјалном плану. Полако мењају своје друштво и све више се друже са особама сличним себи, са којима могу да буду отворени, размењују дрогу или је несметано узимају. Запостављају своје обавезе према учењу или послу, често позајмљују новац или лажу, чак и краду новац из куће. Касније када им треба више новца они препродају дрогу, баве се крађама, улазе у криминал. Одређена група не мари за хигијену, запуштени су (обољевају од кожних болести – чиреви по кожи), a коришћењем истих игала могу да се заразе вирусом ХИВ-а или да добију Хепатитис Ц.

Свака је дрога опасна јер својим деловањем смањује способност за рад и концентрацију, појављују се привиђања, склоност ка самоубиству и активирању појаве скривених психичких болести. Након дужег узимања ових дрога јавља се потреба за “тежим” дрогама као што су кокаин, хероин и морфијум.

Зато – ИЗАБЕРИ ЖИВОТ, НЕ ДРОГУ!

08.02.2021. године

Васпитачи:

Бојана Ђукановић

Јелена Митановић

X