Трофеј са пет звездица
Без неке помпе и великих очекивања, екипа у малом фудбалу Ученичког центра Београд направила је подвиг освајањем Регионалне домијаде која је одржана на добро познатом месту у балону Корн.
Такмичење које одише вишедеценијском традицијом и овога пута имало је своју драж и аутентичност, што се видело и по томе што су сви учесници имали екипе у обе конкуренције (девојчице и дечаци). Атмосефара на трибинама наликовала је амбијенту у којем искрена подршка, навијање и испољена страст представљају огроман мотив учесницима да се прикажу на најбољи могући начин.
Жреб је био такав да су девојчице и дечаци Ученичког центра Београд морали да прођу све три фазе турнира како би покушали да се домогну трофеја. Идеја да свих пет радних јединица имају репрезента на Регионалној домијади успела је, барем када су дечаци у питању, ако се у обзир узме да је комплетна екипа, заједно са „стручним штабом“ била састављена од ученика и васпитача са свих познатих адреса.
Мотивисани, спремни физички и ментално, дисциплиновани и спортски васпитани дечаци су у првој рунди без већих проблема савладали вршњаке из дома ПКБ. Коначних 5:0 можда и најверодостојније показује квалитативну разлику која је најочигледнија била у другом полувремену у којем су се Лазар Војновић, Павле Голочевац, Вељко Првуловић и другари опустили, разиграли и тако растрчали да се указала прилика да сви чланови екипе добију шансу коју су искористили.
У полуфиналу је ривал био квалитативно бољи, уигранији и тактички поткованији. Екипа ђачког дома „Јелица Миловановић“ имала је своје адуте у помало атипичним играчима који су вешто користили предиспозиције у висини, снази и издржљивости. Ипак, Ученички центар је на време наметнуо свој стил игре који се заснивао на јасно постављеним задацима у оба правца игре, поштовању саиграча и коришћењу тактичких и техничких предности.
На време постигнути голови у првом полувремну (2:0) омогућили су им да релаксираније одиграју у наставку утакмице , која вероватно није била нарочито допадљива и интересантна неутралним гледаоцима. Без превише прилика, интезитета и маштовитости на моменте је изгледало као да су момци из Ученичког центра мислима већ били у финалу, размишљајући како да се реванширају вршњацима из дома „Патријарх Павле“.
После два узастопна пораза у финалу, мотива је било на претек, поготово узимајући у обзир прошлогодишњи у борби за трофеј доживљен од истог противника.
У ваздуху се могла осећати спортска тензичност и решеност екипе Ученичког центра да овога пута дође до толико жељеног трофеја. Иако је „Патријарх Павле“ можда перципиран као фаворит, на терену је сво време деловало да Лазар, Павле, Милош, Алекса, Страхиња и другари тачно знају шта желе и како да дођу до постављеног циља. Нису клонули духом ни када је противник повео, нити су потпали под еуфорију када су на леђима Лазара и Павла преокренули и са предношћу 2:1 отишли на велики одмор.
Било је јасно да ће у других десет минута „Патријар Павле“ кренути свом снагом. Високим пресингом успео је на старту других десет минута да створи пар прилика, али је Вељко Сремчевић бравурозним интервенцијама сачувао смиреност и стабилност у екипи, не дозволивши да паника завлада у редовима Ученичког центра. У датим околностима промењена је тактика; како би се тежиште игре пребацило на противничку страну Сремчевић је циљано гађао технички најпоткованије саиграче на другој половини терена. Такође, читањем ривалских акција из контри је створено пар одличних прилика али у самој завршници Милош, Лазар, Алекса и Јан нису били довољно смирени.
Уследила је игра живаца, последња два минута пролазила су толико споро да се чинило као да се меч никада неће завршити, међутим када је ривал кренуо да напада са петорицом играча у пољу, без голмана, виђена је најлепша акција Ученичког центра. Са пиштаљком у устима, намерен да одсвира последњи звиждук на мечу, судија је показао знање и осећај за игру пустивши да и бројна публика ужива у акцији после које је постало јасно да се шампионски пехар враћа на витрине Ученичког центра (3:1).
Велико славље на терену настављено је и у свлачионици уз пригодну музику за овакве прилике украшену скандирањем „нананана идемо на Палић, идемо на Палић“.
АФ
Даме заслужено вицешампионке
Женска екипа Ученичког центра Београд заслужено је заузела друго место. Све до финала и утакмице са другарицама из дома „Јелица Миловановић“, наше ученице нису имале већих проблема против ПКБ и дома „Милутин Миланковић“. Нажалост, у борби за трофеј као да је фалило више енергије, одлучности и храбрости. Бројне прилике нису искоришћене, док је на другој страни „Јелица“ материјализовала своје шансе.
