Шта деца рођена на почетку трећег миленијума мисле о својој будућности? Јасно им је да ће посао морати да смисле сами, па тако многи предвиђају да ће бити до сада најпредузимљивија генерација.
У каквом су се свету обрели вршњаци овог века, овог миленијума? Могао би да се стекне утисак да су по много чему посебни, другачији од оних раније, а истовремено врло детињасти, али и озбиљни. Њима је већ сада сасвим јасно да не живе у једноставном свету. Иако су још деца, свесни су да им неће бити лако да нађу посао када за то куцне час (на пример, маркетиншка агенција JWT располаже подацима да су данашњи петнаестогодишњаци врло забринути због економских прилика у којима живе њихови родитељи). Једноставно речено, вршњаци овог века су потпуно свесни да је њихова будућност прилично неизвесна, а значајан број средњошколаца и не размишља о послу у неком великом предузећу. Предвиђања стручњака говоре да ће једног дана они сами покушати да некако ,,створе“ свој посао и да ће тада све постати другачије. Са те тачке гледишта, то ће бити једна од најпредузимљивијих и најкреативнијих генерација. Али, док то време не дође, да видимо бар неке спољашње одлике живота вршњака овог века.
Први Iphone стигао је док су били још прилично мали (2007. године), стога је за њих потпуно природно ,,урођена вештина“ пловити светском рачунарском мрежом уз помоћ touch screen-a. Паметни телефони и таблети служе као продужени прсти или као саобраћајница сопствених мисли: Где? Шта? Како? Уколико су старији заборавили, за вршњаке овог века живот у климатизованом простору такође је сасвим нормалан и потпуно природан, а подешавање температуре уз помоћ клима уређаја је нешто са чиме су се већ саживели. Према наведеном истраживању међународног института JWT Intelligence, данашњи тинејџери би радије остали без улазница за биоскоп или фудбалску утакмицу него да им неко одузме мобилни телефон или даљински управљач. Зашто? Били би одвојени од света. Слање СМС порука им је врло важно, наиме, највећи постотак младих џепарац троши за плаћање рачуна за мобилни телефон. Музика, филмови, видео-игре – све је могуће гледати, слушати и играти непосредно. Истраживачи са Универзитета у Бостону дошли су до закључка да поседовање аутомобила више није пресудно за данашње тинејџере, тј. не виде аутомобил као нешто чиме би се поносили, већ као превозно средство, олакшавање живота. Електрична кола би можда била најпогоднија.
Како бисмо боље разумели данашње вршњаке, требало би да имамо у виду следеће: они никад нису користили телефон са бројчаником, никада нису ушли у телефонску кабину, убацили новчић или жетон, нису осетили страх да ће разговор бити прекинут када време откуца. Њих очеви нису учили како се одмотава филм и ставља у фото-апарат. Неки нису видели ни вокмен који је за претходне генерације представљао истинску музичку слободу. Данас су готово све мапе беспотребне зато што паметни телефони имају џи-пи-ес са убележеним свим улицама и важним местима. Иако у њиховом знању има великих ,,рупа“ (посебно када је о историји реч), поглед на свет вршњака овога века јесте на известан начин светски. Када су на путу не шаљу разгледнице, већ се јављају електронском поштом и пошаљу фотографију ММС-ом. Извесно је да им перцепција бива више везана за слику него за текст.
Грета Тунберг(16) је шведска климатска активисткиња која је до пре само годину дана ишла у школу, дружила се, користила друштвене мреже попут свих тинејџера, а данас је власница налога на друштвеним мрежама чији се поступци прате и следе у реалном животу. На Твитеру има армију од близу три милиона, на Инстаграму дупло више. Преко њих комуницира са државницима најјачих светских сила, популарним лицима из света филма, музике, књижевности, хуманитарцима,итд. Осим тога што је млада Швеђанка ученица и климатски активиста она је и ИНФЛУЕНСЕР (од енглеске речи-утицај). Глас нових генерација више не долази са тв-екрана, већ са екрана мобилних апарата. Утицајни корисници друштвених мрежа из свакодневног дељења својих ритуала, размишљања, осликавају ситуације од смешних до озбиљних и зарађују новац.
Садашња лајк генерација од 15 до 19 година има узоре које им диктира интернет ,,трендинг“, а захваљујући филтерима на друштвеним мрежама Инстаграм и Снепчет задовољни су својим изгледом. У фокусу њихове пажње су оне личности које имају највише лајкова. У глобалном свету у којем влада општа несигурност, млади развијају неповерљивост, а када је та неповерљивост сувише изражена она резултира повлачењем и доживљајем отуђења. Припадници ове генерације су доста затворени и већи део њихове комуникације се одвија онлајн. Млади јесу сконцентрисани на садашњност, не проналазе се у прошлости и историјским личностима које су им стране. Тако, Никола Тесла, без обзира на генијалност и неоспорни допринос човечанству, није у жижи интересовања и нема довољно лајкова.
Уместо закључка, имам дилему. Да ли ће дигитална технологија којом суверено влада ова генерација омогућити да превладају емоционалне и психичке тешкоће из реалног света или ће их продубити? Да ли ће лајк генерација имати довољно компетенција да повеже виртуелни и реални свет? Да ли ће успети да остваре своје потенцијале и потребе и да себи обезбеде осећање задовољства животом?
Весна Јованов, васпитач