Адекватан емотивни израз који ће бити социјално прихватљив вероватно је узрок одређене интровертности, затварања у себе и немања храбрости да у контексту емотивне експресије човек буде оно што заправо јесте. Синиша Михајловић, прослављени српски фудбалер, дугогодошњи репрезентативац и важан играч у саставу Црвене звезде која је 1991. освојила тадашњи Куп европских шампиона, наступајући потом у бројним италијанским клубовима (Рома, Сампдорија, Лацио, Интер) изградио је своју врхунску каријеру на начин да је био препознатљив по сјајном извођењу слободних удараца, агресивној игри и јавним наступима у којима је желео да остави утисак емотивно несаломиве особе. Све до лета 2019, Михајловић је ретко када давао интервјуе у којима је, пак, нудио одговоре на основу којих се дало видети да је неустрашив борац, емотивно стабилан и сигуран у оно што мисли, ради и чини. Ипак, само један, барем је тако требало да буде, рутински лекарски преглед јула 2019. промениће му животну перцепцију и емотивну експресију – Михајловићу је дијагностификована акутна леукемија због које је био животно угрожен. Тежак процес лечења, повезан са енормном пажњом коју је добио, не само од петочлане породице, фамилије и пријатеља, већ и спортске јавности, проузроковао је да Михајловић промени свој „емотивни израз“ и буде спреман да своја животна искуства, емоције и начин на које је проживљавао најтеже дане до коначног излечења подели са свима који прате његов рад.
Неких шест месеци трајао је процес његовог излечења који је подразумевао пресађивање коштане сржи од донора, тешке хемиотерапије и потпуну изолованост, с обзиром да је и најмања изложеност вирусима или прехлада могла да буде фатална. Прослављени српски фудбалер и тренер успешно се опоравио; у међувремену је прележао и коронавирус, али и доживео да се делови његове тек објављене аутобиографије препричавају. Вољен и пре свега поштован од колега, променио је емотивну експресију, често се у интервјуима, након излечења, враћајући на емотивна стања у којима је био док се борио за живот.
- Шта сам научио из свега што ме је снашло? Научио сам да изразим емоције. Живот је дивна ствар, то схватите када прођете кроз оно што сам ја прошао. Тек тада уживате у свему и у потпуности, у свим детаљима. Рођен сам два пута, прво 20. фебруара 1969, а онда поново 29. октобра 2019, целих 50 година касније. С овом болешћу научио сам и да плачем. И не стидим се тога. Нико не треба да се стиди када заплаче. Раније сам све задржавао у себи. Сада знам да је плакање добра ствар. Генерално, показивање осећања је добра ствар – објаснио је Михајловић у недавном интервјуу за италијански Скај.
Фудбалски великан у разумевању и подршци од стране своје породице пронашао је разлоге емотивног преображаја и долажења до става да изразити се емотивно и бити искрен у ономе што осећаш, мислиш и говориш није људска слабост, већ фундаментални део животног искуства.
- Желео сам да живим, да се борим. Нисам могао да приуштим свој одлазак. Нисам то могао да приуштим својој жени, деци, мајци. Због тога се сада увек будим срећан. Чак сам и болници то радио. Најбољи тренуци били су буђење ујутру после ноћи проведене са разним мислима. Да ли сам се бојао? Наравно да јесам. Више пута сам сањао сопствену сахрану. То је толико чудно… Али никада нисам губио наду. Хранио сам се храброшћу. Наравно, џаба сва храброст да није било лекара и лечења. Не бих успео без њих. Наклоност људи и љубав дали су ми снагу да победим. Дубоко у себи увек сам знао да могу, никад нисам сумњао у то – нагласио је Михајловић.
Актуелни тренер италијанске Болоње говорио је и о томе да је током лечења имао нападе панике, кризне моменте у којима није успевао да препозна своје емотивно стање. Много је радио на том сегменту у емотивној структури не би ли блаогвремено одреаговао на социјално прихватљив начин.
Сада знам када долазе (напади панике, прим. аут) и знам како да их укротим. Међутим, у почетку није било тако. Умели су да ме изненаде. И моја жена их је у прошлости имала, увек сам јој говорио: ‘Али ако знаш о чему се ради, зашто се плашиш?!’ Одговарала је да ме не разуме и да се нада да се мени то никада неће догодити, али ако ми се буде догодило, да ћу разумети. И после сам схватио. Ни сам нисам умео да се снађем. Изгледало ми је као да ћу да умрем. Сада, међутим, чим осетим прве знакове, покушавам да не размишљам о томе и после неколико минута све то прође. Али мораш да будеш јак у глави, јер ако се препустиш – настаје потпуни хаос – подвукао је Михајловић у једном од датих интервјуа у последнјих пар месеци.
Прослављени српски фудбалер и тренер, након здравствених проблема, схватио шта значи правилно се емотивно изразити.