Београд вековима живи као мултикултурални и мултиетнички град. Бурна историја није спречавала грађане да се у слободно време забављају у складу са тадашњим приликама и обичајима, о чему нам је говорила наш водич кроз шетњу од Калемегдана до Старог двора.
Шетњу смо започели на Калемегдану, на месту где су се у 19.веку окупљале београдске даме. Обичај је био да се у времену од два до пет поподне друже, разговарају, покажу своје нове хаљине, а када пођу кући, пратили су их каваљери који су носили фењере да би им обасјали пут. Ова дружења је организовала супруга Али Ризе паше, а као знак захвалности и пажње гошћама је поклањала белу корпу пуну воћа којег тада није било код нас. Такозваним журевима су присуствовале и гошће из „иностранства“, Панчева и Новог Сада, па је по граду кружила прича како се незадовољни мужеви буне јер су они, ето, ратовали против Турака, а сада им се жене друже.
Кнез Михаилова улица је била корзо где су млади могли да се упознају. Близина војне школе је пружала могућност девојкама да упознају младе официре.
Ипак, главно место забаве биле су кафане, где се није се баш благонаклоно гледало на појављивање дама. Кафане су биле стециште трговаца и радника, али и уметника и боема који су се могли срести у тада најпознатијој кафани Дарданели на Тргу републике. Жене су у кафану ушле тек када су се ту почеле одржавати позоришне представе.
А у кафани „Код златно крста“ 1896. одржана је прва пројекција филма. Представи су присуствовали краљ Александар Обреновић и краљица Наталија. У кафанама се одвијао такорећи сав друштвени живот, позоришне и биоскопске представе, балови, еснафски скупови, чак и циркуске представе.
Чувена Џозефина Бејкер је наступала у Београду почетком двадесетог века. Изазвала је огромну пажњу јер је наступала оскудно одевена и прекривена воћем у време кад су жене биле закопчане до грла.
Занимљивост са ове шетње је податак да данашњи тинејџери не познају термин корзо као облик забаве. Ето колико се тога променило за само једну генерацију.
Александрија Караичић
РЈ „Змај“
