Наша установа је годинама уобичајавала да у оквиру упознавања ученика са Београдом, један од програма буде и обилазак репрезентативних здања.
Ово је обухватало Стари двор, Нови двор, Дом Народне скупштине и Краљевске дворове на Дедињу.
Због ситуације са пандемијом корона вируса, ове године ћемо у фебруару месецу направити виртуелне туре.
Оно што желимо да истакнемо и на шта смо изузетно поносни је, да смо, захваљујући умешности и упорности Програмске службе, били прва група која је обишла Нови двор, Дом Народне скупштине и Краљевске дворове, када је то постало могуће.
А сада кренимо у обилазак….
Стари двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Булевар краља Александра. Двор, који је подигао краљ Милан I Обреновић у периоду 1881–1884, био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.
Стари двор, заједно са зградом Новог двора, данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, Обреновић и Карађорђевић.
Након династичке смене на владарском престолу Србије 1903. године, Стари конак је порушен, а Стари двор је постао званична резиденција династије Карађорђевић. Због страдања објекта у бомбардовању током Првог светског рата, 1921. године отпочели су радови на рестаурацији здања. Када је 1922. године Нови двор отворен као званична краљевска резиденција, Стари двор је добио своју првобитну, јавну намену, предвиђену још пројектом Александра Бугарског из 1881. године. Стари двор је тешко оштећен у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године. После ослобођења и друштвених промена које су потом наступиле, старо дворско здање добило је нову намену.
Мисао о изгадњи Новог двора јавља се још 1903. године, након Мајског преврата, када је након породице Обреновић, на власт дошла породица Карађорђевић. Стари двор, у коме је у почетку живела породица Карађорђевић, никада није био намењен да се у њему живи, те убрзо постаје неодговарајућ за живот ове породице, зато креће изградња Новог двора. Зграда Новог двора изграђена је 1922. године, по нацртима архитекте Стојана Тителбаха. Нови двор грађен је за краља Петра I Карађорђевића. Грађење Новог двора почело је 1911. године, са краћим паузама у току Балканских ратова и Првог светског рата, завршено је 1922. године. У току Првог светског рата, 1918. године, зграда је оштећена, а Стојан Тителбах престаје да се бави изградњом, те је додатну изградњу и недовршене радове надгледа архитекта Момир Коруновић. У наредним годинама спремао се ентеријер зграде, те се породица уселила 1922. и у Новом двору живела до 1934. године, када је извршен атентат на краља Александра у Марсељу. Краљ Петар I није дочекао готову зграду, па се у њу уселио његов син Александар Карађорђевић, 1922. године. Зграда је још једном реконструисана 1952. године, када је додат улаз, свечана сала, нове фасаде, те се грађевина проширила ка Старом двору.
Програмска служба