„Све што сте желели да знате о могућности служења војног рока…”
За песму „Радо иде Србин у војнике“ већина нас би помислила да је настала у време голготе у Првом светском рату. Песма слави жељу за слободом и ратничку традицију нашег народа и настала је у XIX веку. Панчевачки прота Васа Живковић је поред ове песме за собом оставио и друге родољубиве, али и нежне љубавне песме.
„Радо иде Србин у војнике, гдје зелене бере ловорике
борба њему забава је драга, још милије саломити врага“
Песма је у народу остала до данашњих дана. Надахнути традицијом и осећањима према отаџбини Срби су радо ишли у војнике. Током пробоја Солунског фронта швајцарски лист „ Journal de Genève“ је писао: тако је када српски војници марширају у Србију. Јер Срби не постоје без отаџбине. За њих не важи оно „отаџбина ми је онде где ми је добро“.
Након славних битака током Великог рата на нашим просторима се војска служила у државама различитих имена и друштвених система. Једно је заједничко, увек је била институција у коју се веровало. Спевале су се многе песме, неке су биле патриотске а друге шаљиве. Чувена је песма Предрага Живковића Тозовца „Јеремија пали топа“. Младим генерацијама је познатија песма Рибље чорбе „Ко те љуби док сам ја на стражи“:
„Радо иде Србин у војнике
два га вуку а тројица туку
неко ипак стражу чува
да нас ветар не одува“.
Да ли су се времена променила, негујемо ли патриотизам, како данас размишљамо о одбрани земље, …? Питања су постала актуелна оног тренутка када је државни врх упознао јавност са чињеницом да се размишља о враћању служења редовног војног рока. Већина није остала равнодушна. Неизбежна је била и асоцијација на „фолклорне“ моменте, на испраћаје какви су се некада правили. Други су се забринули јер се наводно поново „звецка“ оружјем. Има и оних који сматрају да државу треба да бране само „професионалци“ (нечија деца али не и моја). Сва ова и друга питања грађана заслужују одговоре али одговори се могу дати тек након озбиљног процеса расправе у који ће бити укључени државни органи, стручњаци и грађани. Садашњи средњошколци (наши ученици) би се ускоро могли наћи у војном строју.
Млади (не)радо иду на служење војног рока!?
Служење војног рока је регулисано Законом о војној, радној и материјалној обавези:
Члан 2.
Војна обавеза је право и дужност грађана да се припремају и оспособљавају за учешће у одбрани и заштити суверености, независности, територијалне целовитости и безбедности Републике Србије.
Члан 3.
Војна обавеза је општа и подлежу јој држављани Републике Србије, а састоји се од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока, обавеза вршења цивилне службе и обавеза у резервном саставу које се врше под условима прописаним овим и посебним законом.
Члан 45.
Лице које се позове на приговор савести може бити позвано да испуни војну обавезу без обавезе да носи оружје, у складу са законом.
Србија се у складу са трендовима одлучила за професионализацију војске па је 2011. године сходно таквој политици „замрзла“ редовно служење војног рока. Искуства у свету су веома различита. Све земље бивше Југославије су у претходној деценији стварале професионалну војску и укинуле редовно служење војног рока. Шведска је укинула служење војног рока 2010. године да би га осам година касније вратила. У Швајцарској и Аустрији су се грађани на референдуму изјаснили против укидања војног рока. У Швајцарској су се грађани 2013. године, по трећи пут, изјаснили да не желе укидање редовног служења војног рока. Они регрути који не служе војску плаћају порез до 37. године живота. У Финској постоји обавеза служења и траје до годину дана. У Израелу је војни рок обавезан за припаднике оба пола, мушкарци служе три а даме две године. Начини служења војног рока од државе до државе могу и суштински да се разликују. Постоје средине где се и данас служи на веома традиционалан и строг начин али и системи где је тај процес веома либералан. Безбедност, политика, традиција и економија су само неки од великог броја фактора од којих зависи систем одбране.
Безбедносни изазови, ризици и претње
Државе које су се одлучиле за враћање служења војног рока су пре свега имале у виду да су се појавили нови моменти у вези безбедности земље. Код нас државни званичници не наводе то као разлог размишљања о поновном редовном служењу војног рока. Изазови пред којима је Србија су познати сваком грађанину и са њима се већ дуго срећемо, не постоје нови моменти. Војска Србије у суштини има конкретне проблеме са попуном. Мирнодопска, активна војска, се среће са одласком дела својих припадника. Поред настојања државе да се унапреди стандард припадника безбедносног сектора, присутан је одлив кадрова и економске је природе. Тржишна утакмица пружа могућност веће зараде у другим срединама. Постоје процене да око 1600 професионалаца годишње оде из Војске Србије. Резервна, ратна војска, такође има проблем са попуном. Генерације које су служиле редован војни рок су се по природи смањиле а не постоји њихова адекватна замена. И за попуну активне војске и резервног састава је решење увођење редовног служења војног рока. Пријављивање младића и девојака за добровољно служење војног рока није у довољном броју и углавном је покушај тражења запослења. Појединци се пријављују вођени патриотским разлозима. Дакле, предлози државних органа нису популистичке природе већ реална потреба уколико желимо да нам систем одбране опстане.
Већ неколико година се код нас поставља питање да ли ће млади у Србији поново служити војни рок. Спроведено је и неколико анкета како би се сазнало расположење грађана. Резултати су по некима изненађујуће добри јер се око 75% грађана изјаснило за редовно служење војног рока а међу њима и велики број оних на које би се та обавеза односила. Као аргументе за редовно служење војног рока грађани сматрају потребу да млади осете војну дисциплину, стекну одређене психо-физичке способности и развију патриотизам. Поред потребе да се науче да рукују наоружањем наводи се и стицање социјалних вештина, одвајање од друштвених мрежа, телефона и телевизора.
Комбиновани систем попуне је најоптималнији и за Србију. Професионални војници су незаобилазни јер у свим војскама данас постоје веома сложени системи којима могу управљати једино високо обучени и образовани кадрови. Попуна добровољцима би такође требала да остане традиција јер се на тај начин даје могућност младићима и девојкама да испоље своје афинитете. Није предвиђена обавеза служења редовног војног рока за девојке али су даме у могућности да се кроз војно школовање укључе у систем одбране као професионалци или добровољним служењем.
Одлука о повратку служења редовног војног рока у овом тренутку зависи од финансијских могућности државе. Није добро уколико би се са реализацијом кренуло преко ноћи. Било би неопходно инвестирати у гарнизоне како би се створили услови за живот војника сходно времену у којем живимо. Разматра се неколико модела по којима би се служење спроводило а да војни рок траје између 3 и 6 месеци. Такође, постоје предлози да војници примају плату. Кроз ефикасну обуку би регрути требали да стекну вештине и знања битна за одбрану земље а да се при томе не прекидају професионалне обавезе и школовања на дужи период. Много је разлога за тражење врло рационалног решења. Враћањем служења редовног војног рока Војска Србије би решила проблем попуне активног и резервног састава.
Способност једне војске мери се и кроз њену спремност да допринесе очувању светског мира. Учешћем у мировним операцијама са контингентима опремљених и обучених војника и официра, под покровитељством Уједињених нација, Србија помаже очувању мира.
Такође, све војске на свету веома активно учествују у помоћи при спашавању грађана у ситуацијама изазваним елементарним непогодама, пандемијама, …
Неопходно је у наредном периоду на транспарентан начин информисати младе о плановима државних органа и припремати их за војнички живот.
Како на тему служења војног рока размишљају наши ученици?
Милош Марковић, ученик Медицинске школе „Надежда Петровић“, је из Велике Плане:
Чуо сам за могућност враћања војног рока, о томе се доста прича. У мом крају се војска поштује, то је тако од давнина. Ми из Велике Плане смо поносни што се код нас производе оклопна борбена возила „Милош“ и „Лазар“ као и хаубица „Нора“. Пошто похађам Медицинску школу вероватно ћу служити у санитетској служби.
Филип Мијатовић, ученик Електротехничке школе „Земун“, је из Ваљева:
Чуо сам за могућност враћања редовног служење војног рока. Ја сам из завичаја Живојина Мишића. У мом крају је вођена Колубарска битка а покренут је и устанак против фашизма. Имамо богату војничку традицију. Моја баба зна да каже „нема државе без војске“. Волео бих да служење војног рока крене што пре. Да млади не доживљавају војску само кроз игрице. Било би то за нас интересантно искуство.
Позитиван тренд у изјашњавању младих о служењу војног рока треба да буде подстицај државним органима да створе услове у којима ће се боравак и обука младих људи успешно спроводити. Одговор на питање „иду ли млади радо у војнике“ зависиће управо од тих услова.
* Све фотографије су преузете са званичног веб-сајта Војске Србије
Васпитач Милоје Кнежевић