Свети Трифун или Свети Валентин – важно нам је да делимо и ширимо љубав, а нарочито имајући у виду и даље присутан проблематичан вирус. Лепо је подсетити некога колико га волите. У Дому ученика „Алекса Дејовић“ овако смо то урадили.
Наши двометраши, Вељко и Хамза, двојица од ретких ученика који су празник провели у дому, подстакнути васпитачицом, одлучили су да мало обрадују девојчице када се буду вратиле у дом: на вратима њихових соба чекаће их лепе поруке. Тако ћемо, верујемо, свим нашим девојкама измамити осмех. Браво, момци, креативно и занимљиво, пуни сте изненађења!
А љубавни парови у дому, како су? Неколико наших ученика је поделило своје утиске о љубави на домски начин:
Иван: Након првог сусрета осетио сам нешто према њој. Почели смо да се дружимо, имао сам осећај да ће нешто бити између нас двоје. 13. октобра се то и остварило и баш ми је драго што имам такву особу поред себе, коју много волим, а поготово што је Невена моја девојка. Сада нам је 4 месеца везе. Кроз та 4 месеца било је и свађа, а било је и савршених тренутака и надам се да ће тако и да остане. Допада ми се њено понашање и та лепота. Поклапамо се у доста ствари, исто размишљамо, лако се договарамо. Тренутно наше заједничко појављивање у дому тече одлично, ослободили смо се, тако да сад не постоји никакав проблем.
Бјелић: Нас двоје се у дому до сада сналазимо одлично. Мада мислим да би парови много боље функционисали да нису девојчице у посебном крилу. Све се догодило баш спонтано и неочекивано, нисам ни слутио да ће да ми се свиди толико колико ми се свидела. Код ње ми се много свиђа њена доброта, стидљивост и њена лепота. Волимо да шетамо заједно и да причамо о свему, а и о нама и нашој вези.
Секула: Све је почело када сам имао утакмицу близу дома и питао Зокија да ме мало испрати. Позвао је и Даду са нама, стигли смо до стадиона када ми је она рекла: „Срећно, да даш гол.“ Сконтао сам да ми се већ свиђа. Било ми је чудно да се тако заљубим у секунди, утакмица је почела и дао сам гол за победу. Знао сам да ту нешто има. Дружили смо се, причали толико отворено као да смо већ заједно, а мислио сам да се то неће десити. Али, лоше сам мислио. 16.11.2019. блејали смо на степеницама испод дома. Само смо се погледали и пољубили. Веза нам од тада иде савршено. Хтео бих да останем са њом заувек јер ме чини срећним. Не бих могао да вам опишем колико је волим. Због онлајн школе сваки пут када крене кући буде ми криво и једва чекам дан да се врати. Волим је највише и волећу је заувек.
А девојке, увек причљиве и романтичне, шта оне мисле? Мало су стидљиве, а и нису знале да ће њихови момци понешто да нам испричају и то објаве јавно. То је било изненађење за заљубљене дамице.
Помоћ инсајдера је ипак била потребна, тако да је она знала – Дада: Били смо у истом друштву, нисам знала како се зове, памтила сам га по патикама које сам желела да купим. Почели смо да се дружимо. Тада сам била тужна и повређена и он је био ту, тешио ме. Проводили смо време заједно данима и онда… 16. новембар 2019. датум који никада нећу заборавити. Седели смо на степеницама испод дома и у тренутку смо се само загледали једно у друго, није прошао ни секунд, пољубили смо се. Годину и три месеца смо заједно и и сада не могу да замислим себе без њега. Поред свих свађа које смо имали и даље смо заједно и не можемо једно без другог. Наравно, не треба да мислите ако се посвађате да вам тако веза пропада J Хвала ти, љубави, што успеваш са мном, колико год тешко било. Волим те највише 🖤🖤🖤
Ваше васпитачице би само додале да је важно да славимо љубав читаве године, сваки дан, а не само 14. фебруара. На добром сте путу, дрљаги наши ђаци!
Тања Кнежевић
Слободанка Марић
РЈ „Алекса Дејовић”