Црквени празник – Сретење Господње
Сретење се слави 2. фебруара по црквеном календару, односно 15. фебруара по савременом календару.
Сретење Господње је црквени празник и успомена на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Данас Сретење Господње свечано славе Српска православна црква и верници. Црвено је слово у календару и данас се ништа не ради.
Сретење Господње се слави увек четрдесетог дана по Божићу, када се прославља први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Сретење Господње је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља Исуса Христа са људима.
Сретење Господње је сврстано и у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм и поставио Дјеву Марију на место одређено за девојке а не за жене, показујући њену девичанску чистоту.
Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју – „Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје. . . „
Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој, Јер видеше очи моје спасење Твоје, Које си уготовио пред лицем свих народа, видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
Овај догађај из живота цркве описан је у Новом Завету и четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је живела у храму, постила и молила, и која је присуствовала Сретењу Господњем, и духовним очима видела долазак Спаситеља. То је потом објавила становницима Јерусалима да је „коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван.“
Предање даље каже да су фарисеји који су били у храму и видели и чули шта се десило, обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови јудејски цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију малог Исуса. То је догађај у Библији када је Ирод наредио помор мале деце.
Међутим, према упозорењу и упутству Анђела Божјег који им се јавио, божанска породица је са Богородицом и малим Исусом већ била на путу за Мисир.
Сретење Господње се званично и континуирано слави од времена цара Јустинијана, то јест од 544 године, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош, па је празник уприличен као молитва и молба да несреће престану.
Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.
Дан државности Републике Србије – Сретење, дан када је подигнут Први Српски устанак
Дан Сретења Господњег 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу на збору српских кнезова и првака Први српски устанак. Истог дана, 15. фебруара, на Сретење Господње године 1835. у Крагујевцу је проглашен и први Устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности. Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба. Њиме Србија укида феудализам, међу првима у Европи. Писац Сретењског устава беше учени Димитрије Давидовић – „сав Србин” како сам одреди да стоји уклесано на његовој надгробној плочи. Сретење се славио као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење Господње срећу и раздвајају зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи у шуми који устану и изађу напоље а сунце сија, и уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Програмска служба