Културно наслеђе (баштина) представља јединствену и незаменљиву културну вредност једног народа, која се чува и преноси кроз генерације и помаже у разумевању сопственог и туђег идентитета. Обухвата не само материјалне облике културног добра него и нематеријална достигнућа људске културе. Према томе, поред традиционалне заштите споменика културе, неопходно је заштитити и очувати одређене традиције, вештине, обичаје и ритуале.
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) настоји да заштити и очува највредније примерке културно-историјског наслеђа од великог значаја. Критеријуми за упис на листу Светске културне баштине UNESCO-a су, између осталог да представља ремек дело, јединствено сведочанство о култури и традицији и вредност која превазилази националне оквире.
Први на листи Светске културне баштине нашао се споменички комплекс Стари Рас, који обухвата манастире Ђурђеви Ступови, Сопоћани и цркву Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара. Сачувани споменици у овој области представљају аутентична сведочанства о најстаријим оригиналним облицима уметничког изражавања српског народа у архитектонском и сликарском стваралаштву. Манастир Студеница је други културно-историјски споменик који је уписан на UNESCO-ву листу 1986. године као један од највећих и најбогатијих манастира српске православне цркве, који је подигао Стефан Немања крајем XII века. Mанастир Дечани због великог историјско-уметничког значаја, али и чињенице да се ту чувају мошти Стефана Дечанског, од 2004. године се налази под заштитом UNESCO-а.
Манастир Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка на листу Светске културне баштине уписане су 2006. године под заједничким именом „Средњовековни споменици на Косову“.
Археолошко налазиште Гамзиград са палатом Феликс Ромулијана – резиденција римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија с краја III и почетка IV века, представља најочуванији пример римске архитектуре дворова у провинцијама Римског царства. Бедеми, палата, храмови, базилике, терме и изванредно очувани мозаици, само су неки од показатеља величине и важности Феликс Ромулијане која се од 2007. године налази под заштитом UNESCO-а.
У подножју планине Тара, на територији општине Бајина Башта налази се највеће проналазиште стећака – средњовековних надгробних споменика у облику великих каменова, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима. Заједно са стећцима пронађеним у Црној Гори, БиХ и Хрватској уписани су на листу Светске културне баштине у 2016. години.
У оквиру програма „Памћење света“ организације UNESCO, у Светски регистар културне документационе баштине, из Србије су уписани Архив Николе Тесле (2003), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм Аустроугарске објаве рата 1914. године (2015).
На Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа налазе се четири културна добра из Србије: Породична (крсна) слава (2014) , Коло, традиционална народна игра (2017), Певање уз гусле (2018) и Грнчарија из Злакусе (2020).
Уписом на UNESCO листу баштине, изузетно богатство културно-историјског наслеђа чини Србију препознатљивом у европским и светским оквирима. Такође, доприноси и јачању свести грађана за очување наслеђа, његову заштиту, конзервацију и обнову. Према томе, културно добро којем је призната универзална вредност пружа знатне могућности за свестрани развој средине у којој се налази и добија међународни значај.
Васпитач Милица Милосављевић