„Провозајте” се кроз Музеј бицикала и поп културе (Линк)
Музеј бицикала и поп културе-Крагујевац
Крагујевац је добио Музеј бицикала и поп културе „20 Cola”, први такве врсте у овом делу Европе, али за сада у онлајн облику. Проблем је простор, за који његов идејни творац Крагујевчанин Марко Стаматовић каже да локална самоуправа тренутно нема слуха, па покушава да кроз прикупљање донација реши овај проблем. Поред 40 бицикала, у овом музеју ће бити изложени и видео игре, стрипови, старе играчке, музички уређаји, заправо све оно чиме су се људи забављали крајем 20 века.
Уметнички фотограф Марко Стаматовић пре две године случајно је на бувљаку нашао бицикл са чудним рамом, коју је на крају средио за сина. Убзро се родила идеја да старе бицикле сређује и од тога направи експериментлу изложбу. То је и учинио, па је изложба „20 Цола, љубав до бола” у крагујевачком Народном музеју, била увертира за оснивање музеја, првог такве врсте у овом делу Европе.
Старе бицикле, овај Крагујевчани каже да налази свуда редом, по њивама, подрумима, преко интернет, а потом их сређује у радионици у породичном дому… Маркову колекцију за сада чини 40 сређених бицикала, док педесетак чекају на ремонт.
Музеј бицикала и поп културе „20 Cola” за сада је могу ће посетити путем истоименог сајта www.20cola.com. Проблем је, према Стаматовићевим речима, пронаћи простор у ком ће све експонате изложити, међу којима су, поред бицикала, и видео игре, стрипови, старе играчке, музички уређаји, заправо, све оно шти је чинило забаву младих људи с краја 20 века.
Сви заинтересовани који желе да помогну да Музеј бицикала и поп културе „20 Cola” добије простор, све информације могу добити на сајту www.20cola.com или званичној Facebook страници.
Нови експонат у музеју бицикала и поп културе „20 Cola“
МУЗЕЈ ШПИЈУНАЖЕ – ВАШИНГТОН САД (WASHINGTON USA)
Међународни музеј шпијунаже у Вашингтону
Шпијунажа је увек IN, односно увек ће бити примаљива и занимљива људима.
Овом, све већем интересовању, доприноси и Музеј шпијунаже у Вашингтону.
Музеј је отворен 2002. године, а број посета расте из године у годину. Интересовање за технике шпијунаже све је веће.
Музеј шпијунаже бави се чињеницама и објективним информацијама, док политику радије остављају аналитичарима.
Директор овог музеја Крис Коста 34 године је радио у контраобавештајној служби америчке војске. Активност музеја фокусирана је на информисање јавности кроз историју и на стављање актуелних догађаја у историјски контекст.
„Званичници који су изашли из администрације имају пуно право да говоре шта хоће. Ми се не фокусирамо на актуелне афере. Наш циљ је да информишемо јавност кроз историју, односно стављамо актуелне догађаје у историјски контекст“, напоменуо је Крис Коста, директор Музеја шпијунаже.
Додаје да је његово искуство испало катартично, јер је то прилика да јавности представим своју причу.
Дане пуне ризика Коста је оставио иза себе и сада веома озбиљно јавности представља и рад агената који у тајности раде тежак посао очувања безбедности земље.
„Ту немате право на грешку. Треба да представљам рад тих агената, а опет не смем да причам јавно о томе шта заправо раде“, нагласио је директор музеја.
Унутар овог објекта, постављени су челични сегменти који ће поседовати тематске изложбебене елементе фокусиране на преживљавање, сналажење, заваравање противника и све остале операције тајних служби. Мешавина млечног стакла, беспрекорних цементних елемената, сивих акустичних панела, рефлектујућег челика и затамњеног амбијента, одабрана је за окружење просторија ради креирања тмурне и мистериозне атмосфере.
У овим површинама, Спајскејп (Spyscape) музеј нуди мултисензорско интерактивно искуство, током ког се посетиоци могу претварати да су шпијуни. Авантура стартује при самом уласку у установу, када сваки од гостију постаје свестан свих направа које са околних зидова прате сваки њихов корак кроз електромагнетна поља.
Видео презентација у централном делу музеја нуди брифинг о историји тајних служби и њиховим тајнама, пре него што сви присутни буду послати на једну од 11 различитих шпијунских мисија, које укључују активности оперативаца, криптологичара, техничара или аналитичара такође.
Све активности се одржавају на саслушању, где директори могу научити уметности скривања истине, односно лагања под притиском, док просторија са пројекцијом од 360 степени, настала путем живих и претходно снимљених догађаја, ухваћених путем сигурносних камера, представља упечатљиве и оригиналне мисије преживљавања.
У музеју постоји и изложбени простор где се налазе камере за неке од најпознатијих и најчешће коришхених друштвених медија, као што су Фејсбук, Твитер и Инстаграм.
Посетиоци могу да прођу низ тестова који ће им показати спремност од способности посматрања до преузмања ризика, како би видели која би им шпијунска улога одговарала.
Изложбени простор подељен је више сегмената на шифровање, обману, хаковање, војни сајбер, обавештајни део, праћење и посебне операције.
Посетиоци такође могу бити упарени приликом шуњања по просторијама или ласерски заштићеним тунелима.
Музеј шпијунаже – са директором Крис Костом
Програмска служба