Загађење животне средине је на жалост постало саставни део наших живота. Дешава се на разне начине и доводи и до климатских промена. Ваздух, вода, сеча шума… о томе је било говора на нашем сајту у марту месецу, а ову битну тему настављамо да обрађујемо и у априлу.
Наша планета је више планета воде него копна, пошто 2/3 чине мора и океани. Један од веома важних проблема данашњице представља загађивање мора. Сматра се да је већ сада око 40% светског океана тешко погођено људским активностима.
Најопаснији облик загађивања мора је загађивање нафтом и њеним дериватима. Само 1 тона нафте, која се излије у море, загади око 12 км2 морске површине. Када се узме да светски океан заузима око 361 милион км2, а да се у њега годишње излије око 10 милиона тона нафте, постаје јасно да је преко 33% површине мора прекривено слојем нафте. Загађивање нафтом и њеним дериватима најчешће се догађа када се танкери који превозе нафту сударе са неким другим бродом, насуку, доживе неку другу несрећу или се танкери сами од себе распадну насред мора.
Распадање танкера се најчешће догађало када спремишта за нафту нису била напуњена до врха, а брод је пловио по великим таласима, нафта је услед љуљања брода ударала о зидове и у неким случајевима их је пробијала, што је за последицу имало потонуће брода и изливање нафте. Данас се ови случајеви не дешавају због боље грађе танкера и чињенице да се танкери пуне до врха.
Први бродолом танкера америчког једрењака Tomas Louson забележен је 1907. код југозападне обале Велике Британије. Он је ударио у подводни гребен и том приликом се излило око 12 000 тона керозина. У XX веку страдало је око 1300 танкера.
Још један пример јесте супертанкер Castillo de Belveri који се 1983. запалио, преполовио и потонуо у близини Рта добре наде, услед чега се у море излио 242 262 тоне сирове нафте.
Поред тога забележени су и други случајеви великог изливања нафте, који су довели до пропадања мора, обале, биљног и животињског света. Такав случај се догодио 1989. године у водама Аљаске када се сирова нафта излила са супертанкера Exxon Valdez-а и загадила 2 590 km2 копна, изазвала смрт око 580 000 птица и 5 500 видри. Чишћење је коштало чак 20 милијарди долара. У овом случају количина нафте није била велика (око 38 тона), али су због осетљиве флоре и фауне последице биле катастрофалне.
Тешке еколошке последице не изазивају само несреће танкера, него и други бродови, када доживе бродолом, услед чега у море испуштају нафту која им служи као погонско гориво. Такав случај се догодио 1994. године када је недалеко од Кејптауна потонуо теретни брод Apollo Sea услед чега се у море излило 2 400 тона нафте. Тада је страдало око 5000 афричких пингвина и око 1500 птица.
Један од најтежих случајева загађења мора нафтом се догодио 2010. године у Мексичком заливу на око 80 км од обала Луизијане. Тада је експлодирала, запалила се и потонула велика нафтна платформа „Deepwater Horizon“ британске мултинационалне компаније BP. Било је потребно 87 дана да се затвори изливање нафте и гаса из бушотине која се налазила на дубини око 1 600м. Тада је истeкло између 500 000 и 1 000 000 тона сирове нафте. Нафтна мрља се проширила на чак 176 000 км2 површине мора, загађено је око 3 100 км2 морског дна и више од 1 700 км обале од Тексаса до Флориде. Ово је за последицу имало велику штету за рибарство, туризам и изазвало велику еколошку катастрофу. Страдало је више од 800 000 обалних птица, око 5 000 морских сисара, више од 1 000 морских корњача итд. Такође, треба имати на уму да последице по здравље људи, флору и фауну, услед загађења мора и ваздуха, нису довољно истражене.
Васпитач Гроздана Гаћеша