Значај шаховске игре из угла педагога

У времену када су пажња и концентрација ученика све слабије и краткотрајније, а ученичка интересовања једним делом усмерена на инстант информације и број лајкова на друштвеним мрежама, мишљења смо да је корисно подсетити на важност шаховске игре на развој ученика.

Како шах утиче на развој ученика?

Током шаховске игре ученици имају својеврсни тренинг ума. Непрестано трагајући за најбољим потезом, најбољим планом игре, ученици улажу напор како би пронашли решење проблем ситуације. Шахиста разуме да је лично одговоран за своје потезе и прихвата последице. Концентрација која је неопходна за добру шаховску партију као и анализа (процена) погрешних потеза на крају игре, утичу на развој логичког мишљења код ученика. Развијање апстрактног начина размишљања, упорности, интуиције, истрајности, креативности само су неке  добробити ове друштвене игре.

Подсећамо, 1935. године министар просвете Краљевине Југославије препоручује увођење шаха у тадашње јавне школе. У Србији шах је егзистирао као изборни предмет, са жељом да игра белим и црним фигурама равноправно конкурише другим изборним предметима.

Развијајући љубав према шаху, подстичемо ученике да се укључују у рад шаховске секције у оквиру слободних активности у Ученичком центру Београд. Неретко, ученици победе и нас у овој интелектуалној игри.

”Ово је вечно питање: уметност, наука или игра? То је толико пута речено, да би звучало као понављање. Све што ја знам да шах доноси много среће онима који га играју.” Окели

Биљана Јанковић, педагог

Из угла ученика – Моја љубав према шаху

Шах је стратешка игра у којој сваки играч има шеснаест фигура и правилном игром треба матирати краља. На први поглед не делује интересантно померати фигуре, али шах је нешто више од тога. Победити друге, развијати креативност и комбинаторику, решити загонетке прастаре игре – моја су мотивација. На тај начин развијам свој интелект и борилачки дух.

Кад сам почео да играм шах, моја амбиција за научним истраживањима је порасла и освестила ме да истрајем. Ову древну игру почео сам да играм тако што сам гледао партије најбољих играча, учио сам и анализирао партије. Тако сам научио да играм и за кратко време попео се на врх.

Дођите играчи из целог света. Радите и вежбајте ову игру. Слободно ме и победите. Мене ће тај пораз охрабрити да следећи пут уложим више труда и победим вас.

Теодор Предић, ученик

РЈ „Змај”